Наркоманија: Увек је боље спречити, него лечити

У књизи “То може бити и ваше дете” др Боро Лазић предлаже како се изборити са једном од невидљивих епидемија: Теже је излечити онога ко је тек ушао у опијате, него старијег наркомана

У Србији је лакше и јефтиније наставити дрогирати се, него одвићи се од наркотика! Ова чињеница је мала мотивација за оне који се налазе у “канџама дроге”, а хтели би да се из њих извуку. За последње три године код нас је од ове пошасти умрло више од 1.000 младића и девојака између 17 и 25 година. Свестан очаја и беспомоћности родитеља када се код њихове деце утврди дијагноза “болест зависности”, неуропсихијатар др Боро Лазић написао је књигу “То може бити ваше дете”. Он предлаже: “Боље спречити, него лечити”.

Овај користан приручник, у издању Компаније “Новости”, који говори о једном од горућих проблема наше свакодневице, садржи исповести лечених зависника, сва савремена научна сазнања везана за дроге и болест зависности, као и илустрације и фотографије које ова сазнања потврђују. Саставни део књиге је тест којим се може утврдити да ли дете тренутно има проблем са дрогама, као и тест којим се може утврдити склоност детета ка експериментисању са наркотицима уопште.

– Надам се да ће ова књига користити родитељима да заштите најдраже од највећег зла модерног доба – каже, за “Новости”, аутор, иначе оснивач и шеф стручног тима Специјалне болнице за болести зависности у Београду, Нишу и Новом Саду. – Нико, ама баш нико, од родитеља не може да буде сигуран да се то зло неће десити његовој породици, а упознавање са самом болешћу помаже да се то, ипак, не догоди. Сигуран сам да се може утицати на њен настанак и развој и да се правим и правовременим интервенцијама она може спречити.

Дрога је једна од невидљивих епидемија која се и код нас шири геометријском прогресијом. Марихуану користи више од 210.000 људи, хероин више од 50.000, а кокаин најмање 30.000, док се таблете “метамфетамина” могу наћи на сваком углу и коштају као кутија цигарета.

И док број наркомана стално расте, мало тога се ради на спречавању или лечењу ове болести. У само десет специјализованих болница за лечење наркомана, са 200 кревета, зависнике лечи свега 70 специјалиста. На 29.000 наркомана у Србији постоји једна болница, а за један кревет, уколико одлуче да се лече, бори се чак 1.450 зависника! Зависника од наркотика је много, а лекара недовољно – каже др Лазић. – Чак и када би се сви неуропсихијатри у нашој земљи бавили само овим проблемом, опет не бисмо имали довољно лекара за све пацијенте.Број уживалаца дрога нагло расте, нарочито међу младима – средњошколцима, па и старијим основцима. “То може бити и ваше дете” упознаје родитеље са природом саме болести и могућностима утицаја на њен настанак и развој.

– Теже је излечити онога ко је тек ушао у опијате, него старијег зависника – каже Лазић. – Он још не осећа последице узимања наркотика. Лепо му је, а трошак је мали. Старији зависници, међутим, имају више штете од узимања опијата. Потребне су му веће количине, па је трошак већи, а осећај задовољства је све краћи. Они се много лакше одвикавају, али имају други проблем. Због вишегодишње зависности најчешће немају посао, изгубили су пријатеље и тешко се враћају у нормалне друштвене токове.

ПРЕВЕНЦИЈА – РАЗГОВОР

– МОЗАК је посебно осетљив на дроге у тинејџерским годинама, после 21. године опасност је мања – објашњава Лазић. – Разговори деце и родитеља још на почетку пубертета о њеној штетности, најбољи су начин да дете одбије ако му се дрога понуди. Родитељи морају да прате понашање свог детета и да реагују на прве симптоме, тако што ће га контролисати у здравственој установи. Шансе да дете које у пубертету проба наркотике заврши као зависник су 43 процента, а у више од 95 случајева у болест зависности улазе са марихуаном.