Opis
Veliki putevi koji preobražavaju čoveka neopaženo se privlače pod stopala putnika, kada je on spreman da krene po njima.
Čitajući zapise starih svetogorskih poklonika i razgovarajući sa savremenim putnicima po Atosu, shvatio sam da je svaki od njih imao sopstvenu stazu do njega.
Svako ko je bio na Svetoj Gori želi da joj se vrati bar još jednom. Zato Atos opstaje duže od milenijuma, zemlja bez žena i dece, koja nikada nije ostala bez stanovnika.
Svetogorski poklonik može da dobije najviše četiri dana boravka na Atosu tokom jedne posete. To je kratko vreme, ako se meri časovnikom i kalendarom. Ali, na Svetoj Gori vreme je veoma relativan pojam. U praksi to izgleda otprilike ovako: u Karulji sam upoznao oca Makarija u avgustu 2015, a kada smo se mimoišli u luci Dafni u maju 2016. on je srdačno uzviknuo: “Opet ti! Hajde svrati, od sutra sam u Karulji”, kao da smo komšije koje se nisu videle jedan dan. Obećao sam, ali događaji su me odveli na drugu stranu i nisam uspeo da ga posetim. Kada smo se videli 2018. prekoreo me je: “Pa gde si ti, čoveče, što nisi svratio!”. Brojčanik sata Atosa umesto crtica i cifara ima slike ljudi, predela i neba, tišinu molitve i miris tamjana.
Voleo bih da ova knjiga bude korisna kao što je koristan dobar pešački štap: podrška na klizavoj nizbrdici, uporište na opasnom usponu.
