Опис
Велики путеви који преображавају човека неопажено се привлаче под стопала путника, када је он спреман да крене по њима.
Читајући записе старих светогорских поклоника и разговарајући са савременим путницима по Атосу, схватио сам да је сваки од њих имао сопствену стазу до њега.
Свако ко је био на Светој Гори жели да јој се врати бар још једном. Зато Атос опстаје дуже од миленијума, земља без жена и деце, која никада није остала без становника.
Светогорски поклоник може да добије највише четири дана боравка на Атосу током једне посете. То је кратко време, ако се мери часовником и календаром. Али, на Светој Гори време је веома релативан појам. У пракси то изгледа отприлике овако: у Каруљи сам упознао оца Макарија у августу 2015, а када смо се мимоишли у луци Дафни у мају 2016. он је срдачно узвикнуо: “Опет ти! Хајде сврати, од сутра сам у Каруљи”, као да смо комшије које се нису виделе један дан. Обећао сам, али догађаји су ме одвели на другу страну и нисам успео да га посетим. Када смо се видели 2018. прекорео ме је: “Па где си ти, човече, што ниси свратио!”. Бројчаник сата Атоса уместо цртица и цифара има слике људи, предела и неба, тишину молитве и мирис тамјана.
Волео бих да ова књига буде корисна као што је користан добар пешачки штап: подршка на клизавој низбрдици, упориште на опасном успону.
