Опис
Сами Срби примећују код себе важну националну црту – инат, односно „радити упркос“. Тај феномен корене вуче из давних времена када је пријатељство било кратко, а непријатељство дуго и тешко, често жестоко.
„Инат“ није само „својеглавост“, он је нешто више од тога. То је прави српски филозофски појам који у себи обједињује сва могућа „за инат“, „без обзира на…“ и „упркос“. Српски „инат“ у неком смислу претендује на статус националне идеје.
Могуће је да би без тог „ината“ Србима било тешко да се одупру притиску безбројних освајача и сачувају свој идентитет.
Приметио сам да је Србима својствено снажно истицање своје индивидуалности. Они рђаво подносе ограничења. Потврда тога је чињеница да се српски артефакти културно-историјског наслеђа готово увек асоцирају са конкретним личностима, а не са групом људи.
Карактер Срба одликује се импулсивношћу, емоционалношћу. Ако се пореди српски и западни менталитет, први је пре спринтер, а други тркач на дуге стазе. Србина и Руса, за разлику од Кинеза или Немца, нико неће натерати да раде од јутра до мрака ако за то немају личну мотивацију: за добробит породице или у тешка времена за добробит Отаџбине. Међутим, уколико им се задатак дâ на прави начин, они ће радити с ентузијазмом, често жртвујући слободно време, па чак и здравље.
Јунаци и јунаштво у историји Русије и Србије; Не знам колико је то тачно, али приметио сам да се код Руса и Срба разликује појам јунаштва. Ма како било чудно, за Русе је важнији резултат, а за Србе жртва. Јунаштво кнеза Лазара и деспота Стефана Лазаревића чине њихова трагична смрт и жртва. И није важно што они нису победили и што су после њиховог пораза земљу поробиле Османлије.
Руски хероји су, по правилу, успешни чланови друштва, хероји који су променили ток историје, и прославили земљу.
Многи српски јунаци везани су за вишевековне митове.
Парадоксално је што заиста успешни српски кнежеви и војсковође који су средњовековну Србију претворили у балканску империју, конкурентну Византији, овде се поштују, али се њихова имена не дају часописима или установама. Поштују их – и ништа више.
