Опис
Допловио је својом највећом јахтом до солунске луке, а одатле стигао у Србију. Наслушао се о страдању Срба, о невероватној храбрости и упорности, о сељацима који постају војници и трпе немаштину, болест и глад, ћутке и стоички. Енглески богаташ, краљ чаја, ишао је по селима, свуда где су биле смештене болнице и мисије, улазио је у куће по Србији, јео најпростију храну коју су јели војници, спавао на сламарици, одбијао је да буде привилегован у било чему. Посебно је волео да га позову на неко славље или сеоски вашар, да види обичаје народа где је дошао. Провео је месеце по Шумадији и кренуо за Лондон онда када је Србија кренула у избеглиштво.
Дубоко потресен очајним стањем на терену, написао је апел у британском Дејли телеграфу, „Страшна истина о Србији”, и молио да се што хитније реагује, да се спасе „величанствена, мала Србија”, а он сам помагао је несебично где је било најпотребније.
Сер Томас Липтон
Никада се није покајала што је посветила живот српском народу, пре свега српској деци. Када су је питали – зашто баш Србија, одговорила је: „Често су ме питали зашто сам отишла баш тамо да радим и зашто нисам остала да радим за свој народ. Све што могу да кажем јесте да је и наш народ пуно препатио у рату. И они су губили очеве, синове и мужеве. Али они никада нису доживели да њихова домовина буде прегажена, па нису имали појма у каквој се беди живело у Србији. Тамо сам провела око 25 година, иако сам отишла само на шест месеци. Али се због тога никада нисам покајала. Била је то дивна земља за рад. Срби су били најсимпатичнији, најгостољубивији и најљубазнији народ којег сам икада упознала у Европи” .
Кетрин Макфејл
