Opis
Novinar i književnik dr Milivoje Pavlović bio je Ćosićev tihi ali istrajni sabesednik tokom poslednje četiri decenije. Na osnovu tih razgovora od kojih jedan datira iz 1971, i nije dosad mogao biti objavljen, iako je bio pripremljen za štampu Pavlović je sačinio neku vrstu preseka kroz Ćosićevo književno delo, privatni i javni život, podsetivši na glavne dimenzije Ćosićevih dela, ali i otvorene dileme, zablude, zastranjenja, izazove, tegobe i gorčine tog perioda. Osim na Ćosićev venac romana, Pavlović se u portretisanju pisca i epohe čiji je on istorijski ali i književni junak, oslanjao na bogate dnevničke beleške Dobrice Ćosića (o kojima dirljivo brine i priprema ih za štampu piščeva kći Ana), kao i na dijalog s brojnim njegovim živim i (danas) mrtvim savremenicima i njihovim delom od Andrića, Krleže, Selimovića i Tjilasa, preko Daviča, Mihiza i Vladete Jerotića do Jovana Raškovića, Skendera Kulenovića, Ljubomira Tadića, Mihaila Markovića, Milorada Ekmečića, Dejana Medakovića, Antonija Isakovića, Dragana Nedeljkovića, Mome Kapora i drugih.
Objavljujemo ovaj rukopis u uverenju da on može pomoći boljem razumevanju celine književnog stvaralaštva Dobrice Nosića i moralnih, političkih i intelektualnih dilema koje je on imao o svom vremenu u kome se, nažalost, ostvario znatan deo njegovih strahova.
Iako slabog zdravlja, Dobrica Ćosić stigao je, desetak dana pred smrt, da pročita stranice koje slede (osim poslednjeg poglavlja, nastalog Post mortem, koje je čitala Ana Ćosić), i saglasio se da u njima iznete ocene i stavove prepustimo sudu šire javnosti.
