Опис
Прошле су две деценије од времена кад је агилни и угледни новинар, ратни репортер и геополитички аналитичар Зоран Петровић Пироћанац с неколицином блискомишљеника основао истраживачку групу БИНА и Центар за геополитичке студије „Југоисток“. Једна од средишњих идеја која је окупила сараднике ових потенцијалних, али несуђених, нуклеуса института каквих Србија још увек нема, била је неопходност правовременог и ефикасног супротстављања медијском и психолошком рату који је почетком деведесетих година минулог века поведен против Србије и српског народа и који је у почетку био потцењен.
Две публикације које су БИНА и „Југоисток” скромним средствима успеле да издају на енглеском језику, Хроника најављене смрти (1993) и Медији су се тамо задесили (1994), остале су запамћене као најмодерније замишљени и најпримереније реализовани, али и недовољно запажени и званично афирмисани српски одзиви на пропагандне насртаје из једног дела међународне заједнице, насртаје који су током наредних година прерасли у монструозну медијску кампању, с далекосежним поражавајућим последицама по садашњост, али и будућност српског народа.
Као неуморни „слободни стрелац“, Зоран Петровић Пироћанац наставио је све до данас да аргументовано и енергично, без длаке на језику и с оне стране сваке „политичке коректности”, указује на безочност и хипокризију, засновану на систематској примени двоструких стандарда и разрађене методологије специјалног пропагандног рата, својствене медијском „покривању” збивања на бившем југословенском простору, а с циљем моралног и политичког дискредитовања Србије и српског народа.
Као плод неуморног прикупљања грађе из медија на више европских језика, настала је својеврсна антологија „србомржње” Избрисати српски вирус, с поднасловом Мала антологија расизма, шовинизма и Говора мржње на крају гпyлол и почетком трећег миленијума. Од првог (1999) до трећег (2008) издања Пироћанчева збирка увреда, клевета, измишљотина и апсурдних лажи о Србима вишеструко је нарасла.
Послуживши се једним индикативним питањем из арсенала саркастичних вербалних досетки српских „пријатеља”, аутор је одлучио и да промени „епидемиолошки” наслов књиге и определи се за Хоћеш ли и даље да будеш Србин? (Могао би се додати и знак узвика!). Поред тога што указује на резултативно узнапредовалу фазу у ерадикацији непожељног српског вируса, нови наслов у први план истиче и једну важну ширу и трајнију димензију пропагандног рата против Срба, на коју је Зоран Петровић Пироћанац и изричито у више наврата скретао пажњу. Реч је о томе да се блаћење Срба и њихово приказивање као главних негативаца новије и савремене европске прошлости, а с обзиром на истакнуту улогу коју су у неким одсудним збивањима током те прошлости имали и углавном успешно одиграли, функционално уклапа у велики пројекат ревизије перцепције неких од најбитнијих историјских догађаја у „најкраћем” (Хобсбаум), али и најкрвавијем XX веку.
