Опис
Новинар и књижевник др Миливоје Павловић био је Ћосићев тихи али истрајни сабеседник током последње четири деценије. На основу тих разговора од којих један датира из 1971, и није досад могао бити објављен, иако је био припремљен за штампу Павловић је сачинио неку врсту пресека кроз Ћосићево књижевно дело, приватни и јавни живот, подсетивши на главне димензије Ћосићевих дела, али и отворене дилеме, заблуде, застрањења, изазове, тегобе и горчине тог периода. Осим на Ћосићев венац романа, Павловић се у портретисању писца и епохе чији је он историјски али и књижевни јунак, ослањао на богате дневничке белешке Добрице Ћосића (о којима дирљиво брине и припрема их за штампу пишчева кћи Ана), као и на дијалог с бројним његовим живим и (данас) мртвим савременицима и њиховим делом од Андрића, Крлеже, Селимовића и Тјиласа, преко Давича, Михиза и Владете Јеротића до Јована Рашковића, Скендера Куленовића, Лјубомира Тадића, Михаила Марковића, Милорада Екмечића, Дејана Медаковића, Антонија Исаковића, Драгана Недељковића, Моме Капора и других.
Објављујемо овај рукопис у уверењу да он може помоћи бољем разумевању целине књижевног стваралаштва Добрице Носића и моралних, политичких и интелектуалних дилема које је он имао о свом времену у коме се, нажалост, остварио знатан део његових страхова.
Иако слабог здравља, Добрица Ћосић стигао је, десетак дана пред смрт, да прочита странице које следе (осим последњег поглавља, насталог Пост мортем, које је читала Ана Ћосић), и сагласио се да у њима изнете оцене и ставове препустимо суду шире јавности.
