Трајни печат љубави

Јединствена књига Жиже Радивојевић “Велике српске љубави”. Приче о четрдесет парова кроз векове наше историје

КАКО смо, као народ, направили “кућу свима на путу”, историја нам је пуна војски, буна, устанака и ратова, док је љубав вековима на овим просторима била избегавана тема, као да је слабост која не приличи ратницима и јунацима. А љубави је било, у сваком времену и свим околностима.

Ову своју тврдњу Жижа Радивојевић доказала је чак четрдесет пута, у књизи “Велике српске љубави”, која се управо појавила у продаји, а у којој је читалаштву понудила исто толико прича о људима од чије љубави застаје дах.

Четрдесет парова кроз осам векова историје, који ни по чему нису слични – осим по тој великој, несвакидашњој љубави коју су имали срећу да доживе.

– Све је почело када је уредница Издавачког сектора “Новости” Јелена Јововић на “Фејсбуку” прочитала моју причу о љубави између војводе Живојина Мишића и Лујзе Крикнер – прича Жижа, иначе економиста у пензији која је љубав према писању, али и према бројевима, већ преточила у једну књигу, “Магија бројева”. – Као и многи други, оставила је коментар али и изнела идеју о књизи, питајући ме да ли бих могла да на сличан начин “разгрнем завесе” са живота још неких значајних личности, и кроз књигу приближим читаоцима љубави које су они доживели. Тако сам дошла, током годину дана рада, и после много дужег истраживања јер је историја нешто што ме занима одувек, до ове четири десетине љубавних парова.

Прочитајте још – Тренуци када се прелама живот

Све почиње од јединственог Бановић Страхиње и Анђелије, љубе којој он прашта и “неверство” и издају, и управо је због тог опроста, тако непојмљивог нашим људима до данас (а о добу у коме су живели да не говоримо), Жижа сигурна да ова прича није могла бити – сасвим измишљена.

Следи мноштво необичних, недовољно нам познатих љубавних прича које су улепшале или закомпликовале животе бројних наших крунисаних глава и других моћних мушкараца. Читамо тако о љубави Стефана Уроша и Јелене Анжујске, цара Душана и царице Јелене, Ђурђа Бранковића и Ирине знане као “проклета Јерина”, о Карађорђевој тајни – Марији из Бруснице, књазу Милошу и Јеленки Хербез коју је доцније удао попут кћери а она га се никад није одрекла, о забрањеној рођачкој љубави кнеза Михаила и Катарине Константиновић… Ту је, неизоставно, и прича о султану Бајазиту и Оливери Лазаревић, али и о Хајдук Вељку и Чучук Стани, о љубави Лазе Лазаревића и Ане Гутјар, те Лазе Костића и Ленке Дунђерски, Владислава Петковића Диса и Христине Павловић и Бранка Радичевића и Мине Караџић, о вези Милице Стојадиновић Српкиње и ЛЈубомира Ненадовића описаној као “додир две самоће” или “опасној ватри грешне љубави” између Војислава Илића и Милеве Јакшић, и о Ружи која је годинама чекала Вука Караџића у родном Тршићу (и којој се одужио макар тиме што је измолио књаза Милоша за живот њених синова).

“Два генија од страсти до суровости” речи су које описују причу о Милеви Марић и Алберту Ајнштајну, а ту су и љубавне приповести о другим изузетним женама новијег доба попут Анице Савић, а поред сторије о љубави између ње и Хасана Репца или Ксеније Атанасијевић и Бранислава Петронијевића, читамо и о Ити Рини која се удала за Миодрага Ђорђевића. Јован Дучић и Јованка Јовановић, Алекса Шантић и Анка Томлиновић, Милош Црњански и Вида Ружић, “љубав већа од живота” између Слободе Трајковић и Иве Лоле Рибара и она коју су живели Олга Нинчић и Авдо Хумо…

Жижа Радивојевић ,Фото К. Михајловић

МАТИЈА И ВЕРА

НАЈВЕЋУ стрепњу ауторка је, открива, осећала поводом реакција актера својих приповести који су још међу нама, попут Матије Бећковића који је сам помогао књизи неким детаљима о животу његове вољене Вере – са којом се нашао и на насловници. Поглавље “Савременици” отвара прича о Андрићу и Милици Бабић, а ту су и Меша и Дарка Селимовић, Оља и Шејка, Попа и Хаша Сингер али и Беким Фехмиу и Бранка Петрић, Драган Бабић и Лив Улман, Милена и Драган. Брену и Бобу Жижа је, у књигу ставила као “последњи велики пар своје умрле домовине”, чија је љубав завредела да се о њој прича, и пише.